Uktatko o potrebama
Recenica "posusaj svoje srce" svakako moze biti pogresno protumacena. "Srce" zapravo ti ne moze "reci" sta da radis, ono ti govori o svojim emocijama i potrebama ali ne i o akcijama. A um je taj (bilo svesni ili pdsvesni) koji preduzima akciju.
Evo kako se proces odvija. Dacu jedan pomalo banalan primer:
Ujeo te je komarac, i to te mesto svrbi. Tvoje telo/bice ima potrebu da se taj svrab neutralise. Ti se instiktivno poceses. Da li mozemo reci da je to cesanje dobro za tebe? Da li mozemo reci da je "doslo iz srca"? Ne! Sama potreba da se svrab neutralise jeste dosla iz tvog tela, i mozemo uslovno reci iz srca ali akcija nije. U ovom slucaju cesanje je nagon ili instikt koji je dosao iz nasem primitivnog uma. Seti se da bebe ne znaju da se pocesu jer jos uvek nemaju to iskustvo.
Nagon ili instinkt je akcija naseg primitivnog uma koja ima za cilj da sto brze i sto jednostavnije zadovolji ternutnu potrebu. Najcesce je to kratkotrajno resenje.
Kada se nadjemo u situaciji koja ugrozava nas zivot instikt je jako korisan, jer ne zahtava vreme za razmisljanje pa samim tim omogucava brzu reakciju koja nas trenutno sklanja iz opasne situacije.
Medjutim u svakodnevnom zivotu, retko kad cemo se naci u takvim okolnostima. Uglavnom imamo bar nekoliko sekundi da razmislimo i shodno tome reagujemo. U mnogo slucajeva instikt nije najbolje resenje.
Medjutim ono sto je interesantno je cinjenica da cemo uglavnom pre primetiti nas nagon da uradimo nesto, nego potrebu koja je taj nagon izazvala. Najcesce cemo pre uhvatiti sebe da se cesemo nego sto cemo shvatiti da nas nesto svrbi, zar ne?
I dolazimo do nase prve poente ovog teksta:
1) Prepoznaj svoj nagon, isprati ga do potrebe koja ga je izazvala, smisli pametan nacin da se ta potreba zadovolji i u skladu sa tim izvrsi akciju.
Ignorisanje potreba koje imas izazvace povecanje "emocionalnog pritiska" u tebi koji ce te u jednom trenutku potpuno paralisati. Potrebe koje imas moraju biti zadovoljene, na ovaj ili onaj nacin. U suprotnom nece ti dati mira.
Najcesce je nagon brzi od uma, uostalom to i jeste njegova prednost i sustina. A cesto taj instikt nije najbolje resenje za datu situaciju. Ali sva sreca mozemo trenirati nas primitivni um da usvoji novi-pametniji obrazac ponasanja i da ga proglasi za novi instikt.
Na prvim casovima borilackih vestina uci se da se ne povlacis iz borbe. Kada krene sparing novi ucenik instiktivno krene da ide unazad. Oseca se ugrozeno i to je njegov nagon koji nije bas prikladan situaciji. Zato se na casovima uci da umesto toga treba da zauzmes borbeni stav, i fokusiras se na suparnika. To se ponavlja koliko god puta je potrebno dok to ne postane nova instiktivna reakcija.
I dolazimo do nase druge poente u tekstu:
2) Treniraj svoju reakciju, uporno, istrajno i smireno, dokle god ona ne postane instikt.
Medjutim postoje potrebe koje nije tako lako prepoznati. Nekad prepoznas svoj nagon ali ne mozes da prepoznas potrebu koja stoji iza nje. I to je normalno. Covek je kompleksno bice, i nije uvek lako razumeti ga. Ali i to se vezba.
Kroz meditaciju vrati sebe u taj trenutak kada se ta reakcija desila. Fokusiraj se na svoje osecaje u telu, na svoje emocije, ocekivanja, strahove. Potrebe! Nemoj se nervirati ako ne uspes odmah.
Ipak potrebu kojus najlakse i najbrze prepoznati je ona koja je “najplica”. Na primer neko mozda ima nagon da sebe posece nekim ostrim predmetom. Tu je potreba za samopovredjivanjem ocigledna, ali jasno je da je po sredi neka mnogo dublja potreba koja se krije iza te ocigledne i banalne.
To nazivamo nivoima potreba. Jedna osnovna potreba moze stvoriti mnostvo “povrsinskih” potreba.
Pa kako da znas da li se iza one koju si otkrio krije neka dublja i ozbiljnija potreba? Tu je jedan jednostavan test koji funkcionise u ogromnoj vecini slucajeva. Zapitaj sebe “Da li ja imam problem sa ovom mojom potrebom? Da li osecam i smatram da nesto nije u redu sa njom?” Ako je odgovor “da”, najverovatnije je to neka povrsinska potreba iza koje stoji neka ozbiljnija i dublja.
Na primer, mozda si uhvatio sebe da se nameces svoje misljenje u drustvu. Potreba koja stoji iza toga mozda je to da zelis biti u centru paznje. Mozda to smatras normalnom potrebom, jer svaki covek manje ili vise zeli da bude u centru paznje. A ipak mozes osecatiti da to nije nesto sto je prirodno i normalno, sto je znak da iza nje stoji nesto vise. Tada upitaj sebe “zasto osecam da nije u redu imati takvu potrebu?” Mozda ce te odgovor odvuci na sasvim drugu stranu ali sasvim sigurno ce te usmeriti tamo gde treba. Osudjivanje bilo koga, a narocito sebe uvek sugerise na to da postoji neka jako duboka nezadovoljena potreba!
Kao sto je vec receno “duboke” potrebe se obicno granaju na vise “povrsinskih” i toga uvek treba biti svestan. Takodje treba biti svestanda ce ta potreba biti zadovoljena na ovaj ili onaj nacin, cesto vrlo destruktivnom akcijom, pogotovo ako pokusamo da je ignorisemo.
Resenje za konstruktivno i kreativno zadovoljenje tih potreba moze zahtevati dug i uporan rad na sebi. I za to vreme moras sebi pruziti “odusak” koji ce ti omoguciti normalno funkcionisanje dok se ne dodje do pravog i trajnog resenja.
I tako dolazimo do trece poente ovog teksta:
3) Uvek biraj ona resenja koja su bolja od prethodnog ali koja su izvodljiva u datom trenutku! Nikad ne potiskuj odredjenu potrebu.
Naravno, svako bi hteo da odmah primeni ono idealno resenje koje dovodi do tretnuntnog blagostanja i prosperiteta. Ali to prosto nije moguce. Vec korak po korak treba koracati ka tom finalnom resenju (koje ces ubrzo kada ga dostignes modifikovati i dalje usavrsavati)
Nas primitivni um je kao dete. Ne mozes mu zabraniti nesto a da mu ne pruzis adekvatnu zamenu. Mozda ne idealnu zamenu ali najbolju mogucu u tom trenutku.
Ako ignorises svoje potrebe, u jednom trenutku emocionalni pritisak u tebi ce toliko porasti da ce te potpuno paralisati.
Dakle kada se kaze “slusaj svoje srce” to ustvati znaci saslusaj ga. Poslusaj sta ima da ti kaze o svojim potrebama i emocijama, kako bi mogao da postupas u skladu sa tim. Da se razvijas i da rastes, duhovno, mentalno, fizicki….
